Биомедицинско инжењерство

- у припреми - 

Структура студијског програма

Студијски програм мастер академских студија „Биомедицинско инжењерство“ траје две године (четири семестра), има обим од 120 ЕСПБ бодова и припада области интердисциплинарних, мултидисциплинарних и трансдисциплинарних (ИМТ) студија. Завршетком студија стиче се академски назив „Мастер инжењер биомедицинског инжењерства“.

Студијски програм мастер академских студија „Биомедицинско инжењерство“ припада студијама другог степена, има обим од 120 ЕСПБ и одговара нивоу 7.1 Националног оквира квалификација Републике Србије (НОКС 71.3.0719.0001), односно нивоу 7 Европског оквира квалификација (ЕОК). Према ISCED-F 2013 класификацији, студијски програм припада детаљној области 0719 – Инжењерство и инжењерски послови, на другом месту некласификовани. Завршетком студијског програма стиче се академски назив „Мастер инжењер биомедицинског инжењерства“.

Студијски програм је конципиран у складу са савременим достигнућима и међународно препознатљивим садржајима из области биомедицинског инжењерства, уз уважавање европских стандарда високог образовања и потреба научноистраживачког и привредног окружења. Програм интегрише знања из више научних области, пре свега биоинжењеринга, машинског инжењерства, примењене механике, информатике и биомедицинских наука, чиме студентима омогућава стицање интердисциплинарних компетенција неопходних за решавање сложених проблема у области здравства и биомедицинских технологија.

Услови уписа дефинисани су Статутом и Правилником о упису студената Универзитета у Крагујевцу. Право уписа имају кандидати који су завршили основне академске студије и остварили најмање 180 ЕСПБ бодова. Настава се реализује на српском и енглеском језику.

Студијски програм обухвата обавезне и изборне предмете, стручну праксу, студијски истраживачки рад и израду и одбрану мастер рада. Студенти похађају четири обавезна предмета и бирају предмете из понуђеног изборног блока, што им омогућава усмеравање студија у складу са личним интересовањима и професионалним циљевима. Сви предмети су једносеместрални и вредновани су ЕСПБ бодовима у складу са европским системом преноса бодова.

Настава се реализује кроз предавања, вежбе, студијски истраживачки рад, консултације, менторски рад и стручну праксу. Посебан акценат стављен је на активну улогу студента, самосталан рад, развој истраживачких способности и примену стечених знања у решавању практичних и научноистраживачких проблема. У оквиру наставног процеса користе се савремене наставне методе и одговарајућа лабораторијска и рачунарска инфраструктура.

Студијски истраживачки рад усмерен је на оспособљавање студената за научноистраживачки рад, критичко размишљање и припрему мастер рада. Стручна пракса се реализује под руководством наставника координатора, док се мастер рад израђује уз подршку изабраног ментора. На тај начин студијски програм обезбеђује стицање теоријских, практичних и истраживачких компетенција неопходних за рад у области биомедицинског инжењерства и наставак образовања на докторским студијама.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма мастер академских студија „Биомедицинско инжењерство“ је образовање студената за самостално и тимско обављање инжењерских, развојних и истраживачких послова у области биомедицинског инжењерства, као и за наставак образовања на докторским академским студијама.

Студијски програм траје две године (четири семестра), има обим од 120 ЕСПБ бодова и обезбеђује стицање напредних знања, вештина и компетенција кроз интеграцију садржаја из биоинжењеринга, машинског инжењерства, примењене механике, рачунарског инжењерства, софтверског инжењерства и сродних области. Програм је усмерен ка примени инжењерских метода у анализи, моделирању, пројектовању и развоју биомедицинских система, уређаја, материјала и технологија.

Сврха студијског програма је висококвалитетно образовање студената за обављање стручних и научноистраживачких послова у оквиру академског назива „мастер инжењер биомедицинског инжењерства“, у складу са савременим достигнућима у области биомедицинског инжењерства, потребама друштва и привреде, стандардима високог образовања у Републици Србији и принципима Европског простора високог образовања.

Посебан акценат стављен је на развој способности за интердисциплинарни приступ решавању проблема, примену савремених нумеричких и рачунарских метода, обраду биомедицинских сигнала и слика, развој биомедицинских уређаја, примену вештачке интелигенције и анализу података у биомедицинском инжењерству. Студенти се оспособљавају за самосталан истраживачки рад, критичко размишљање и примену научних метода у решавању сложених инжењерских проблема.

Студијски програм је конципиран тако да обезбеђује стицање компетенција које су професионално релевантне и друштвено оправдане. Свршени студенти су оспособљени за рад у истраживачко-развојним центрима, високошколским и научноистраживачким установама, инжењерским компанијама и организацијама које се баве развојем и применом биомедицинских технологија, као и за наставак академског усавршавања.

Кроз студијски истраживачки рад и израду мастер рада студенти стичу искуство у примени научних метода, анализи и интерпретацији резултата и решавању конкретних инжењерских и истраживачких проблема, чиме се оспособљавају за професионални и научноистраживачки рад у области биомедицинског инжењерства.

Циљеви студијског програма

Циљеви студијског програма мастер академских студија „Биомедицинско инжењерство“ усмерени су ка стицању напредних академских, стручних и истраживачких компетенција у области биомедицинског инжењерства, у складу са савременим научним достигнућима и развојем технологија у овој области.

Основни циљ студијског програма је образовање високо компетентних мастер инжењера биомедицинског инжењерства способних за примену и развој инжењерских метода у анализи, моделирању, пројектовању и унапређењу биомедицинских система, уређаја и технологија. Посебан значај дат је интеграцији знања из биоинжењеринга, примењене механике, производног машинства, информатике и сродних научних области, као и њиховој примени у решавању сложених интердисциплинарних проблема.

Циљеви студијског програма обухватају:

• стицање напредних теоријских и практичних знања из области биомедицинског инжењерства;
• оспособљавање за примену савремених нумеричких, рачунарских и експерименталних метода у анализи и решавању инжењерских проблема;
• развој компетенција за пројектовање и развој биомедицинских уређаја, биоматеријала и асистивних технологија;
• стицање знања из области обраде биомедицинских сигнала и слика, вештачке интелигенције, анализе података и савремених информационих технологија;
• развој способности за самосталан и тимски рад, критичко размишљање и доношење инжењерских одлука;
• оспособљавање за научноистраживачки рад, праћење и примену савремених научних достигнућа;
• стицање компетенција за наставак образовања на докторским академским студијама.

Студијски програм је усмерен на развој способности за интеграцију теоријских знања и практичне примене, као и на решавање проблема који захтевају интердисциплинарни приступ. Кроз студијски истраживачки рад и израду мастер рада студенти стичу искуство у формулисању истраживачких проблема, примени научних метода, анализи резултата и презентовању добијених закључака.

Реализацијом постављених циљева студијски програм обезбеђује образовање стручњака способних за рад у истраживачко-развојним центрима, високошколским и научноистраживачким установама, као и у организацијама које се баве развојем и применом савремених биомедицинских технологија.

Компетенције дипломираних студената

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем студијског програма мастер академских студија „Биомедицинско инжењерство“ студент стиче опште и предметно-специфичне компетенције за примену инжењерских, рачунарских и истраживачких метода у решавању проблема из области биомедицинског инжењерства.

Компетенције и исходи учења одговарају дескрипторима нивоа 7.1 НОКС-а и обухватају способност примене напредних знања, критичке анализе, решавања сложених проблема у новим и недовољно познатим ситуацијама, самосталног истраживачког рада и доношења одлука уз преузимање одговорности за резултате рада

Опште компетенције:

• способност анализе и решавања сложених проблема применом научних и инжењерских метода;
• способност самосталног и тимског рада и примене професионалних и етичких принципа;
• способност критичке анализе, вредновања и интерпретације резултата сопственог и туђег рада;
• способност примене стручне литературе, информационо-комуникационих технологија и савремених рачунарских алата;
• способност јасног представљања и саопштавања резултата стручног и истраживачког рада;
• способност самосталног усавршавања и наставка образовања на докторским академским студијама.

Предметно-специфичне компетенције:

• примена знања из анатомије и физиологије у анализи биомедицинских проблема;
• анализа и примена биоматеријала и наноматеријала у биомедицинском инжењерству;
• примена метода моделирања и нумеричке анализе биомедицинских система;
• примена знања у области пројектовања биомедицинских уређаја, асистивних технологија и рехабилитационог инжењерства;
• примена метода за обраду биомедицинских слика и сигнала;
• коришћење савремених метода програмирања, машинског учења, обраде података и рачунарских симулација;
• примена савремене биомедицинске инструментације и метода мерења;
• способност интегрисања знања из различитих области у решавању сложених проблема биомедицинског инжењерства.

Опис исхода учења

По завршетку студијског програма мастер академских студија „Биомедицинско инжењерство“, студент ће бити способан да:

• анализира и решава сложене проблеме из области биомедицинског инжењерства применом одговарајућих инжењерских и научних метода;
• примењује знања из биомедицинских, машинских и рачунарских области у анализи и развоју биомедицинских система и технологија;
• примењује методе математичког моделирања, нумеричке анализе и рачунарских симулација у решавању инжењерских проблема;
• пројектује и анализира биомедицинске уређаје, системе, асистивне технологије и друга инжењерска решења;
• обрађује и анализира биомедицинске слике и сигнале применом одговарајућих рачунарских метода;
• користи програмске и рачунарске алате, методе машинског учења и обраде великих количина података у биомедицинском инжењерству;
• примењује знања о биоматеријалима, наноматеријалима и њиховој примени у биомедицинском инжењерству;
• самостално спроводи истраживачки рад, анализира и интерпретира резултате и јасно их представља у писаној и усменој форми;
• примењује стечена знања у новом или недовољно познатом окружењу и настави самостално професионално и академско усавршавање.

Курикулум

Студијски програм мастер академских студија „Биомедицинско инжењерство“ траје две године, односно четири семестра, и носи укупно 120 ЕСПБ бодова, са по 30 ЕСПБ бодова у сваком семестру.

Студијски програм је организован по семестрима и структурисан тако да обезбеди стицање теоријских, методолошких, научно-стручних и стручно-апликативних компетенција из области биомедицинског инжењерства. Распоред предмета по семестрима, фонд часова активне наставе, број ЕСПБ бодова и детаљан садржај предмета приказани су у Књизи предмета студијског програма „Биомедицинско инжењерство“ (Књига предмета).

Структуру студијског програма чине 14 предмета, од којих је 5 обавезних и 9 изборних, као и стручна пракса, студијски истраживачки рад и мастер рад. У првом семестру студент похађа обавезни предмет Анатомија и физиологија и бира 4 од 8 понуђених изборних предмета. У другом семестру предвиђена су два обавезна предмета – Истраживачке методе и научно писање и Биоинжењеринг – и избор 3 од 6 понуђених предмета. У трећем семестру обавезни су предмети Обрада биомедицинских слика и Обрада биомедицинских сигнала, стручна пракса и избор 2 од 5 понуђених изборних предмета. Четврти семестар обухвата студијски истраживачки рад на теоријским основама мастер рада у обиму од 20 ЕСПБ и израду и одбрану мастер рада у обиму од 10 ЕСПБ.

У структури студијског програма теоријско-методолошка група предмета заступљена је са 30%, а научно-стручна и стручно-апликативна група са 70% укупног броја ЕСПБ бодова. Изборни предмети заступљени су са 57,50% укупног броја ЕСПБ, чиме је испуњен услов из Стандарда 5.14 да изборни предмети на мастер студијама буду заступљени са најмање 30% ЕСПБ..

Активна настава на студијском програму обухвата укупно 600 часова на годишњем нивоу. Недељни фонд активне наставе износи 20 час у зимском и 20 часова у летњем семестру, на првој години студија. На другој години студија у зимском семестру активна настава износи 20 час. У складу са захтевима стандарда на завршној години другог степена студија, највише 50% је студијски истраживачки рад.

Саставни део студијског програма је стручна пракса у трајању од 90 часова, која се реализује у установама, организацијама, привредним друштвима, клиникама и јавним установама чија делатност одговара образовним циљевима студијског програма, као и на Факултету инжењерских наука.