Биоинжењеринг
Студијски програм докторских академских студија „Биоинжењеринг“ траје три године (6 семестара) и има обим студија од укупно 180 ЕСПБ бодова. Припада пољу интердисциплинарних, мултидисциплинарних, трансдисциплинарних (ИМТ) студија. Завршетком овог студијског програма, стиче се академски назив „Доктор наука – Биомедицинско инжењерство“.
Студијски програм је дефинисан према међународно препознатљивим садржајима који обезбеђују предметно специфичне исходе усаглашене са европским и светским узорима. Наставни план докторских академских студија „Биоинжењеринг“ конципиран је у складу са потребама осавремењавања и проширивања студијских програма на докторским академским студијама на Универзитету Крагујевцу, као и потребама окружења за истраживањима из ове изразито мултидисциплинарне области.
Услови уписа на студијски програм студија су прописани Правилником о упису студената на студијске програме Универзитета у Крагујевцу. Студијски програм могу уписати лица која имају завршене основне и мастер академске студије, и/или интергисане академске студије и остварених најмање 300 ЕСПБ. Редослед кандидата за упис на докторске академске студије дефинисан је успехом постигнутим на претходном нивоу студија, дужином студирања на претходном нивоу студија и степеном еквиваленције претходно завршеног нивоа академских студија.
Настава се организује заједничким деловањем и коришћењем ресурса Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу и Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, уз помоћ гостујућих професора са страних универзитета. Настава је организована по семестрима. Настава из сваког предмета траје један семестар. Студије се изводе на српском или енглеском језику у зависности од опредељења студената приликом уписа, а акредитују се за 20 студената.
Услови за упис на студијски програм су прописани Статутом Факултета инжењерских наука у Крагујевцу, Статутом Факултета медицинских наука, Правилником о заједничком студијском програму докторских академских студија - биоинжењеринг и Правилником о упису студената на студијске програме Универзитета у Крагујевцу.
Студијским програмом су прописани изборни и обавезни предмети. Студенти докторских академских студија „Биоинжењеринг“ слушају 1 обавезан и 8 изборних предмета. Сви предмети на овом студијском програму су једносеместрални. Сваки предмет има бодовну вредност исказану у складу са европским системом преноса бодова (ЕСПБ). У два изборна блока понуђен је већи број предмета из више ужих научних области. Полагањем испита студент стиче 90 ЕСПБ бодова.
Опредељењем за 8 изборних предмета, студенти задовољавају лична интересовања из подручја за која су заинтересовани, при чему су дужни да најмање по 2 изборна предмета изаберу из обе постојеће корпе (корпе А и корпе Б). На тај начин студенти ће проширити постојећа и стећи нова знања, што ће повећати њихове компетенције и професионалне вештине. Поред тога, студијским планом и програмом предвиђен је рад на теоријским основама докторске дисертације, затим научно-истраживачки рад, припрема за пријаву теме докторске дисертације, писање докторске дисертације, као и припрема за одбрану и одбрана докторске дисертације.
Методе извођења наставе зависе од типа наставе (1. активна настава, 2. самостални рад студента, 3. израда докторске дисертације, итд.). Активна настава се остварује кроз предавања, научно-истраживачки рад, консултације, менторски рад. Ова настава се остварује кроз стални контакт студената са наставницима и ментором. Предавања, и консултације се одржавају сваке недеље у семестру, према распореду.
Наставни план је формиран с тежњом да на докторским студијама постоји већи број изборних предмета из више ужих научних области. На овом нивоу студија акценат се ставља на самосталан и научно-истраживачки рад студента као и на његово појачано лично укључивање у наставни процес. Такође, инсистира се на већој оријентисаности наставника ка сваком појединачном студенту, као и континуираном праћењу напредовања кандидата од стране ментора.
На предавањима се, уз коришћење одговарајућих савремених дидактичко–методичких средстава, излаже предвиђено градиво уз неопходна објашњења која доприносе бољем разумевању предметне материје. Студентске обавезе могу садржати и израду семинарских радова, као и научно оријентисаних пројектних задатака или публиковање научних радова, при чему се свака активност студената током наставног процеса прати и вреднује према постојећим усвојеним правилима.
Консултације се спроводе појединачно или са мањом групом студената. На консултацијама наставник је на располагању студентима, зависно од њихових потреба и интересовања за: давање упутстава по питању приступа учењу, давање додатних објашњења у вези израде самосталних, пројектних и практичних задатака, уз упућивање на одређену литературу; итд.
Научно-истраживачки рад обухвата све облике наставе који су у функцији непосредног оспособљавања студента за истраживање и писање научних радова, а обавља се у 5. и 6. семестру студија. Томе претходи похађање обавезног предмета Методологија научно-истраживачког рада у 1. семестру. Студијски програм охрабрује и предузетништво у области биоинжењеринга кроз изучавање методологија у решавању реалних проблема.
Менторски рад је облик активне наставе у коме је наставник - ментор у непосредном контакту са студентом у вези израде докторске дисертације и публиковања остварених резултата. Bредност израде докторске дисертације исказанe у ЕСПБ бодовима износи 90 ЕСПБ бодова.
Остали најбитнији елементи студијског програма и режима студија су, такође, прописани Статутом Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу, Статутом факултета медицинских наука, Правилником о заједничком студијском програму докторских академских студија - биоинжењеринг и Правилником о упису студената на студијске програме Универзитета у Крагујевцу.
Садржај студијског програма, правила студирања, права и обавезе студената, и друга питања од значаја за извођење студијског програма - штампају се сваке године као посебна публикација, која је доступна јавности и у електронском облику.
Сврха студијског програма докторских академских студија „Биоинжењеринг“ је образовање студената у области биоинжењеринга које обезбеђује стицање знања и вештина потребних за: успешно обављање професионалних биоинжењерских задатака у оквирима светског тржишта рада на нивоу докторских академских студија, односно, образовање кадрова оспособљених да самостално воде оригинална и научно релевантна истраживања и развој нових технологија и поступака који доприносе општем развоју друштва, као и да критички процењују истраживања других. Генерално, сврха студијског програма докторских студија је развој науке и критичког мишљења.
Докторске академске студије „Биоинжењеринг“ трају три године, имају 180 ЕСПБ бодова и обезбеђују компетенције студената кроз стицање знања из разних дисциплина, уз њихово активно међусобно повезивање, као и професионалне вештине потребне за ангажман у пракси и компетенције за наставак научно-истраживачког рада.
Сврха студијског програма „Биоинжењеринг“ је висококвалитетно образовање студената за обављање стручних и академских послова у оквиру занимања „Доктор наука – Биомедицинско инжењерство“, а у складу са савременим растућим потребама и циљевима удружених факултета Универзитета у Крагујевцу, затим у складу стандарда квалитета образовног система у Србији и захтевима за интеграцију у европски образовни систем. Потребе за стручњацима високог научно-истраживачког нивоа компетенција, знања и вештина, знатно су веће од досадашњих, како у регији тако и у читавој Србији, што је јасно уочљиво узевши у обзир нужни развој српске индустрије и медицине у условима отвореног глобалног тржишта.
Акценат на овом студијском програму стављен је како на индивидуални рад, тако и на сарадњи у пољима инжењерства, медицине, хемије, биологије, физике, рачунарства. Рад у савремено опремљеним лабораторијама, коришћење савремене рачунарске опреме, као и употреба компјутерских ресурса последње генерације, омогућава успешан научно-истраживачки рад у области биоинжењеринга.
Студијски програм „Биоинжењеринг“ је конципиран тако да обезбеђује стицање компетенција које су друштвено оправдане и корисне. Свршени доктори наука биће компетентни, научно-стручно оријентисани и способни за укључење у различите сегменте биоинжењеринга. Такође, студенти ће упознати и користити методе научно-истраживачког рада, биће укључени у реалне истраживачке задатке, кроз научно-истраживачки рад и израду докторске дисертације. Кроз самосталан научно-истраживачки рад и израду докторске дисертације (чију област, тему и ментора бира кандидат), а која се јавно брани, студентима се пружа могућност да стечена знања примене на решавање конкретног проблема и дају јединствен и оригиналан научно-истраживачки допринос. Кроз образовање оваквих кадрова, оспособљених да критички процењују истраживачки рад других и да самостално воде оригинална и научно релевантна истраживања, омогућава се развој нових технологија и поступака који доприносе општем друштвеном развоју и развоју науке у Србији и њеној интеграцији у светске токове истраживања и знања.
Према свему наведеном, сврха студијског програма је образовање студената и њихово оспособљавање за високо квалитетан и самосталан научно истраживачки рад, у складу са исказаним и антиципираним потребама друштва.
Циљеви студијског програма докторских академских студија „Биоинжењеринг“ су усмерени на стицање академских вештина и специфичних знања (компетенција) у складу са текућом светском праксом за студије биоинжењеринга на нивоу докторских академских студија.
Циљеви овог студијског програма су фокусирани ка образовању високо компетентних доктора наука биомедицинског инжењерства. Њихова компетентност се огледа у поседовању неопходних знања и интелектуалних вештина у мултидисциплинарном контексту ИМТ студија. Успешност у школовању доктора наука биомедицинског инжењеринга огледа се у њиховој способности за интеграцију различитих предметних дисциплина, као и интеграцију теорије и праксе у решавању конкретних проблема.
Главни циљ је да доктори наука биомедицинског инжењерства овладају свим потребним знањима како би се прикључили раду болница, научно-истраживачких организација, академских институција, приватних биоинжењерских компанија, као и софтверских компанија.
Имајући увиду горе наведене циљеве, евидентна је потреба за успостављање студијског програма докторских академских студија „Биоинжењеринг“.
Неки од најважнијих општих циљева за које студент треба да се оспособи похађањем овог студијског програма докторских академских студија су:
- стицање професионалних компетенција из области биоинжењеринга;
- праћење брзог технолошког развоја у области биоинжењеринга;
- практичан, иновативан рад и решавање сложених интердисциплинарних и мултидисциплинарних проблема;
- оспособљавање за надградњу знања стеченог на претходном нивоу студија као и стицање неопходних знања и вештина за даљи научно-истраживачки рад;
- способност интегрисања у различите производне, развојне и истраживачке организације.
У оквиру студијског програма „Биоинжењеринг“ биће развијени методи праћења и примене највиших стандарда сличних стандардима који се примењују у водећим образовним установама у Европи и свету.
Студијски програм докторских академских студија Биоинжењеринг омогућава студентима да након завршених студија поседују знања, вештине, развијене способности и компетенције да самостално решавају практичне и теоријске проблеме у области биоинжењеринга и организују и остварују развојна и научна истраживања. Свршени студенти стичу научни назив „Доктор наука – Биомедицинско инжењерство“, оспособљени су за самосталан научноистраживачки рад и поседују знања, вештине, развијене способности, опште и предметно-специфичне компетенције компетенције.
Након завршетка докторских академских студија на овом студијском програму студенти ће имати следеће опште компетенције:
- способност критичког мишљења и примену знања у областима биоинжењеринга;
- способност решавања проблема у новом или непознатом окружењу унутар уже научно-стручне области;
- поштовање принципа етичког кодекса добре научне праксе;
- способност интегрисања у клиничке и истраживачке организације, академске и образовне институције, софтверске компаније и приватне биоинжењерске компаније;
- способност укључивања у тимове за реализацију пројеката у области биоинжењеринга;
- способност преношења знања и саопштења стручној и широј научној јавности на јасан и недвосмислен начин;
- способност успешног наставка професионалног усавршавања;
- допринос развоју нових знања у одређеној научној дисциплини и науци уопште што укључује развој нових алата, инструмената и уређаја релевантних за област науке и рада.
Предметно-специфичне компетенције студената обухватају:
- способност примене знања из различитих области медицине код анализе и решавања конкретних проблема у областима биоинжењеринга, на више нивоа;
- примена стечених знања при моделирању и анализи кардио-васкуларног, мускуло-скелетног, дигестивног и нервног система;
- детаљно познавање употребе биоматеријала, наноматеријала и имплантата у биоинжењерингу;
- детаљно познавање биолошких и хемијских феномена у областима биоинжењеринга, на више нивоа;
- употреба нових методологија и технологија у инжењерингу ткива, примени матичних ћелија, обради биомедицинских слика;
- обрада биомедицинских сигнала, употреба статистичких метода, примена интелигентних система у биоинжењерингу;
- способност креирања, развоја и примене савремених софтвера за анализу и компјутерску симулацију различитих система у областима биоинжењеринга.
Компетенције стечене савладавањем студијског програма омогућавају студентима даљи професионални развој у науци, образовању, привреди и јавном сектору. То значи да је кандидат након завршених студија способан да самостално вреднује савремене резултате и достигнућа у циљу унапређења постојећих и стварања нових модела, концепата, идеја и теорија при чему испољава иновативност и поседује научни и професионални интегритет.
Исходи студијског програма, који чине скуп исхода појединачних премета на студијском програму које је студент положио, видљивих у Књизи предмета, подразумевају школованог стручњака у областима биоинжењеринга са знањима и компетенцијама које дефинише национални оквир квалификација које предлаже Национални савет за високо образовање, а усваја Министарство.
