Електротехника и рачунарство

Студијски програм Електротехника и рачунарство је програм докторских академских студија који траје 3 године (6 семестара) и има обим студија од 180 ЕСПБ. Акредитован је на 87. седници Комисије за акредитацију и проверу квалитета одржаној 10. фебруара 2022. године. Процес учења као исход даје знање и способност за самосталан научно-истраживачки рад, коришћење домаће и стране литературе, решавање стручних инжењерских проблема и креативно размишљање и деловање које превазилази домете садашњих знања и постојеће инжењерске праксе.По завршетку овог студијског програма стиче се диплома докторских академских студија Доктор наука – Електротехника и рачунарство.

Услови уписа на студијски програм прописани су Статутом и Правилником о докторским академским студијама и Изменама и допунама правилника о докторским студијама Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу.

Студијски програм садржи изборне предмете од којих сваки носи по 15 ЕСПБ. Иако је предложени студијски програм као такав јединствен, односно за сада не садржи више сродних модула, студентима је понуђен списак изборних предмета од којих неки могу бити понуђени и на другим студијским програмима Факултета. Предмети су подељени у две изборне групе: изборну групу А сачињавају предмети из области електротехнике и рачунарства (14 предмета) и изборну групу Б коју сачињавају предмети из других сродних области (7 предмета). Студенти у прва три семестра бирају укупно 6 предмета, уз услов да из првопоменуте изборне групе морају одабрати најмање три предмета.

У зависности од броја пријављених студената, настава се организује као индивидуална (менторска) или групна. Групна настава изводи се уколико на једном предмету има пет или више студената, односно ако је овакав вид наставе неопходно организовати због природе (карактера) предмета. Настава се изводи у прве две године студија. Током друге две године предвиђена су 3 студијско истраживачка рада у вези докторске дисертације, од тога један у другој години, а друга два трећој години студирања, сваки са по 20 ЕСПБ бода. Такође, у другој години је предвиђен припремни рад за пријаву теме докторске тезе који носи 10 ЕСПБ бодова. Трећа година је предвиђена искључиво за израду докторске дисертације, при чему се укупних 60 ЕСПБ поена расподељује на студијско истраживачки рад 2 х 20 ЕСПБ, 10 ЕСПБ на писање докторске дисертације и 10 ЕСПБ за припрему и одбрану докторске дисертације. Настава се изводи по правилу на српском језику. Факултет може организовати и изводити докторске студије односно поједине делове тих студија, као и организовати израду и одбрану докторске дисертације на страном језику. Литература за наставу и научноистраживачки рад може бити и на неком од светских језика.

Истраживачким радом у вези докторске дисертације и самом израдом и одбраном дисертације стиче се 90 ЕСПБ бодова. Процедура пријављивања тезе, одређивања комисије и јавне усмене одбране дефинисана је Правилником о докторским студијама.

Предуслови за упис појединих предмета уписани су у табеле предмета које су саставни део Књиге предмета.

Сврха студијског програма докторских студија Електротехнике и рачунарства је образовање студената способних за самосталан научноистраживачки рад, коришћење домаће и стране литературе, решавање комплексних инжењерских проблема и креативно размишљање и деловање које превазилази домете садашњих знања и постојеће инжењерске праксе. Рад у адекватно опремљеним лабораторијама и рачунарским учионицама, омогућава успешан научноистраживачки рад у овој области. Програм ових докторских студија конципиран је на начин да обезбеди стицање друштвено оправданих и корисних компетенција. Сврха овог студијског програма је у складу са основним задацима и циљевима Факултета инжењерских наука као установе посвећене остварењу високо постављених стандарда образовања електроинжењера и доктора наука у области електротехнике и рачунарства. Тако, сврха овог студијског програма докторских студија јесте давање доприноса развоју науке на националном плану и примени нових научних решења у областима у којима Факултет, односно Катедра за електротехнику, као предлагач студијског програма, спроводи истраживачке активности:

Пројектовање интелигентних система управљања
Пројектовање и анализа система за обраду слике
Прорачун и оптимизација доза при дијагностичким радиолошким процедурама
Примена математичких метода и машинског учења у IоТ и архитектури рачунара
Развој сензорских мрежа
Анализа фотонапонских и соларних система
Примена метода машинског учења у управљању великом количином података
Индустријска аутоматизација
Пројектовање и анализа система за обраду сигнала
Истраживања у области електромагнетског зрачења и електромагнетске компатибилности
Пројектовање интегрисаних кола и система
Спектроскопска дијагностика извора плазме и гасних пражњења
Пројектовање и анализа алгоритама и структура података
Системи вештачке интелигенције и машинско и дубоко учење
Електроника.

Циљ увођења докторских академских студија је да обезбеди стицање највишег степена формалног образовања у области Електротехничког и рачунарског инжењерства, неопходног за учествовање у научноистраживачким делатностима и фундаменталним/техничко-технолошким пројектима. Покретање програма докторских студија у области електротехничког и рачунарског инжењерства на Факултету инжењерских наука у Крагујевцу, оснажује истраживачки потенцијал у овој области у циљу доприноса развоју науке на националном нивоу и примене научних решења из области Електротехничког и рачунарског инжењерства, а из домена у којима се спроводи истраживачки рад на Факултету.

Основни циљ који овај студијски програм треба да постигне јесте темељно познавање и разумевање дисциплина електротехнике и рачунарства. При томе, код докторанада је циљ развити способност решавања проблема уз употребу научних метода и поступака, као и повезивање основних знања из различитих области и њихова примена. Концепт студијског програма омогућава докторандима праћења савремених достигнућа у струци, развој вештина и спретности у употреби знања у области електротехничког и рачунарског инжењерства, као и употребу информационо-комуникационих технологија на високом професионалном нивоу.

Програм докторских студија Електротехника и рачунарство је наставак образовања студената који су завршили мастер академске студије Електротехника и рачунарство. Завршетком докторског студијског програма студенти ће стећи додатна уско стручна знања и вештине из области Електротехничког и рачунарског инжењерства, која нису стекли током основних и мастер академских студија, а која ће зависити од избора предмета у току докторских студија. Осим надоградње знања, дипломирани студенти ће искуства стечена у току студија бити у прилици да примене у разним научним, техничким, технолошким и иновационим пројектима. Након завршетка овог степена образовања, дипломирани студенти ће бити у потпуности самостални у истраживању, како у индустрији или истраживачко-развојним центрима, тако и у научно-истраживачком раду у институтима или на факултетима. Осим општих вештина којима студент треба да овлада до тренутка завршетка студија (истраживачке вештине, способност самосталног рада, способност презентовања и објављивања добијених резултата, критичка анализа и евалуација уз професионалну и етичку одговорност, вештина прикупљања, обраде и дистрибуирања информација, језичка, нумеричка и техничка писменост, као и знање страног језика) он стиче и вештине које зависе од појединачних курсева које прати и полаже. Предметно специфичне компетенције као исходи завршеног процеса учења покривају разне области:

пројектовање система заснованих на вишеслојним вештачким неуронским мрежама и примена савремених техника потпуно повезаних, конволуцијских и рекурентних неуронских мрежа у обради природних језика и машинском виду;
пројектовање интегрисаних кола и система на чипу;
напредно коришћење програма за симулацију и оптимизацију електронских кола као и самостално писање таквих програма;
коришћење ДСП процесора за обраду сигнала у реалном времену, пројектовање хардвера основних ДСП блокова;
пројектовање, моделирање, оцена перформанси и осетљивости, оптимизација, реализација, практична примена и верификација филтарских система;
примена савремених рачунарских система за идентификацију путем експеримената и примена идентификације у адаптивно управљаним системима;
оспособљеност за рад са адаптивним системима за обраду сигнала и управљање процесима;. познавање различитих типова неуралних мрежа и Fuzzy система;
истраживање и вођење пројектовања у области наменских рачунарских система;
разумевање принципа рада оптичких и оптоелектронских система;
анализа и развој програма за аквизицију, обраду и приказ мерних резултата;
пројектовање системске архитектуре за подршку рада апликација Интернета ствари;
пројектовање и имплементација компонената система за управљање базама података;
оспособљеност за научноистраживачки рад у области аналитичке, нумеричке и примењене електромагнетике;
познавање утицаја зрачења на рад електротехничких уређаја и компоненти и разумевање електромагнетска компатибилност.