Структура студијског програма

Студијски програм мастер академских студија „Електротехника и рачунарство“ Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу (у даљем тексту Факултет) садржи све елементе утврђене законом: а) назив и циљеве студијског програма; б) врсту студија и исход процеса учења у складу са законом који утврђује национални оквир квалификација; в) академски назив; г) услове за упис на студијски програм; ђ) листу обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, са оквирним садржајем; е) начин извођења студија и потребно време за извођење појединих врста студија; ж) бодовну вредност сваког предмета исказану у складу са Европским системом преноса бодова (у даљем тексту: ЕСПБ); з) бодовну вредност завршног рада на мастер студијама, исказану кроз ЕСПБ; и) предуслове за упис појединих предмета или групе предмета; ј) начин избора предмета из других студијских програма; к) услове за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија; л) друга питања од значаја за извођење студијског програма. Садржај студијског програма, правила студирања, права и обавезе студената, и друга питања од значаја за извођење студијског програма штампају се сваке године као посебна публикација, која је доступна јавности и у електронском облику.

            Студијски програм мастер академских студија „Електротехника и рачунарство“ на Факултету инжењерских наука припада образовно-научном пољу Техничко-технолошких наука и научној области Електротехничко и рачунарско инжењерство, траје годину дана (два семестра) и вреди укупно 60 ЕСПБ.

            На ове студије се могу уписати само кандидати који су на основним студијама остварили најмање 240 ЕСПБ и имају академски назив дипломираног инжењера електротехнике и рачунарства стечен на Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу или на неком другом сродном факултету, односно на акредитованом студијском програму у научној области Електротехничког и рачунарског инжењерства.

            Иако је предложени студијски програм као такав јединствен, односно не садржи модуле, студентима је понуђен списак изборних предмета од којих неки могу бити понуђени и на другим студијским програмима другог степена Факултета инжењерских наука. Сви понуђени предмети су изборни и сваки носи по 6 ЕСПБ, с тим што избор одређених предмета може бити условљен одговарајућим предзнањем, које је прописано условима за похађање наставе из изабраног предмета. Предмети су подељени у две изборне групе: прву коју сачињавају предмети из научне области Електротехничко и рачунарско инжењерство и другу коју сачињавају предмети из других сродних области. На мастер студијама студент бира пет изборних предмета који укупно вреде 30 ЕСПБ, уз услов да из прве изборне групе мора одабрати најмање три предмета. На овај начин се остварује да већина предмета које студенти слушају буду из области електротехнике и рачунарства.

            Студијским програмом су предвиђени и Стручна пракса – Електротехника и рачунарство у трајању од 90 часова (5 ЕСПБ) и Мастер рад – студијски истраживачки рад, као рад на теоријским основама Завршног – мастер рада (10 ЕСПБ). Завршни - мастер рад (15 ЕСПБ) је резултат самосталног рада студента којим се систематизују и примењују научна и стручна знања у циљу решавања конкретних проблема из области електротехничког и рачунарског инжењерства. На овај начин студенти доказују способност да изводе одговарајуће закључке, као и способност да стручној јавности изложе одређену материју.

            Упоредивост исхода студијског програма са релевантним међународним узорима је основ стратегије обезбеђења квалитета наставног процеса Факултета. Услови уписа на студијски програм и други најбитнији елементи студијског програма и режима студија су прописани Статутом и Правилником о режиму студија Факултета инжењерских наука у Крагујевцу.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма мастер академских студија „Електротехника и рачунарство“ је додатно образовање студената у области електротехнике и рачунарства на нивоу мастер академских студија које обезбеђује стицање знања и вештина потребних, како за успешно обављање професионалних инжењерских задатака у оквирима светског тржишта рада, тако и за наставак образовања у оквирима светског образовног простора.

            Мастер академске студије „Електротехника и рачунарство“ трају једну годину, односно два семестра, имају 60 ЕСПБ и обезбеђују компетенције које студентима, уз одређену оријентацију ка стицању професионалних вештина потребних за ангажман у пракси, омогућавају и наставак академског образовања на следећем нивоу студија (докторске студије).

            Сврха студијског програма прати и у складу је са основним задацима и постављеним циљевима Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу - образовање студената у научно-образовном пољу Техничко-технолошких наука, при чему студенти стичу међународно релевантне компетенције за дати ниво, врсту и област студија. Овај конкретан студијски програм осмишљен је на начин да из квантитативно скромних кадровских ресурса у области електротехнике и рачунарства којима Факултет инжењерских наука располаже извуче да свршени мастер инжењери електротехнике и рачунарства добију квалитативно што је могуће боља знања и вештине које ће бити релевантне не само у националним, већ и у европским и светским оквирима.

            Током студија, студенти треба да стекну, потврде и унапреде знања и способности за одговарајуће специфичне области инжењерске професије, конкретно у области електротехнике и рачунарства, која сама по себи подразумева развој аналитичких способности у релевантним подобластима, а затим и способности развоја, синтезе и пројектовања одговарајућих (електронских) уређаја, направа или програма. На овом нивоу студија, стиче се потпуна скала професионалних инжењерских компетенција и квалификација. Такође, на овом нивоу студија студенти ће бити упознати са методама научно-истраживачког рада и биће укључивани у реалне истраживачке задатке кроз студијски истраживачки рад и израду завршног мастер рада.

            Студијски програм има сврху да свршеним студентима омогући запошљавање у областима индустрије, истраживања, развоја, услуга, саветодавних и организационих послова и да их учини фамилијарним са најновијим достигнућима и трендовима у предметним областима њиховог ужег интересовања, а све у складу са потребама друштва у целини. Стога је предложени студијски програм друштвено оправдан и користан јер се област електротехнике и рачунарства у најширем смислу може сматрати потпором и замајцем не само високотехнолошког сектора, већ и целокупне индустрије.

Циљеви студијског програма

Циљеви предложеног студијског програма мастер академских студија „Електротехника и рачунарство“ усмерени су ка стицању академских вештина и специфичних знања (компетенција) у складу са текућом светском праксом за студије Електротехнике и рачунарства на нивоу мастер академских студија, уз одговарајуће методе за њихово стицање. Циљеви такође укључују и додатни развој креативних способности студената и овладавање практичним вештинама неопходним за успешно обављање инжењерске професије, као и за даље усавршавање.

            У складу са претходним, основни циљ студијског програма мастер академских студија „Електротехника и рачунарство“ јесте додатно образовање и оспособљавање дипломираних инжењера електротехнике и рачунарства како за анализу, тако и за развој и пројектовање сложенијих системских делова, као и система у целини. Такође, циљеви укључују не само даљи увод студената у свакодневну инжењерску праксу, већ и у једноставније аспекте научно-истраживачког рада, али и у стицање вештина преноса знања. Овако образовани стручњаци у научној области електротехнике и рачунарства биће оспособљени да се одмах уклопе у тренутно привредно окружење и тиме делимично надоместе и умање потребе привреде за овом врстом кадрова. Свршени мастер инжењери електротехнике и рачунарства имаће и способност да на почетном нивоу у усменој и писменој форми пренесу своја знања и резултате широј научној и стручној јавности.

            Такође, стечена напредна фундаментална знања на предложеном студијском програму обезбедиће неометано праћење најновијих светских трендова и научних достигнућа у области електротехнике и рачунарства. Ово је један од кључних аспеката с обзиром на изузетно високу динамику у поменутој струци и овој научној области уопште. Додатно, циљ студијског програма јесте и да изврши припрему студената за евентуални наставак школовања (првенствено на докторским академским студијама) као и даља усавршавања и рад на себи. С тим у вези, а у складу са савременим циљевима образовања, студенти треба да стекну радне навике за непрекидно образовање и напредовање како би били у могућности да у инжењерској каријери испрате технолошка кретања и трендове, као и да се на бази тога прилагођавају и самостално дограђују у професионалном смислу.

            Циљеви студијског програма су у потпуности усклађени са тренутним захтевима тржишта рада и привредног развоја у научној области електротехнике и рачунарства и дефинисаним квалификационим оквиром.

Компетенције дипломираних студената

Студијски програм мастер академских студија је конципиран тако да студент његовим савладавањем стиче опште и предметно-специфичне компетенције неопходне за самосталан и одговоран рад на сложеним инжењерским задацима, за примену савремених научних и технолошких достигнућа, као и за наставак образовања на докторским студијама. Концепција студијског програма је усклађена са савременим захтевима образовања инжењера електротехнике и рачунарства на нивоу мастер академских студија, као и са потребама савремене инжењерске и истраживачке праксе. Студент током студија стиче следеће опште компетенције:

• проширивање и продубљивање фундаменталних и стручних знања стечених на основним академским студијама, уз развијање способности критичког мишљења и примене знања у решавању сложених и нових проблема;
• способност примене знања, разумевања проучаваних феномена, метода анализе и синтезе, као и решавања сложених инжењерских проблема унутар своје области и у новом или мултидисциплинарном окружењу;
• способност интегрисања различитих знања и доношења одлука и формулисања закључака на основу непотпуних или ограничених информација, уз уважавање професионалних, етичких, економских, еколошких и друштвених аспеката;
• способност јасног и недвосмисленог преношења знања, информација и сопствених закључака, заснованих на рационалним аргументима и резултатима анализа и истраживања, како стручњацима у области, тако и широј јавности;
• способност самосталног усвајања нових методологија, технологија и концепата и континуираног проширивања сопствених знања и компетенција независно од наставка формалног образовања;
• способност рада у тиму, организације и управљања сложеним задацима и преузимања одговорности за резултате сопственог рада;
• развијање предузетничких компетенција и способности препознавања могућности за примену нових технологија и иновативних решења;
• припремљеност за наставак школовања на докторским студијама и за укључивање у научноистраживачки рад.

Предметно-специфичне компетенције формирају се кроз изборну структуру студијског програма. Студент бира пет изборних предмета чиме формира индивидуалну комбинацију знања и компетенција у складу са својим интересовањима, претходним знањима и професионалним или научноистраживачким циљевима.

Изборни предмети су тематски повезани и омогућавају развој компетенција у више области, при чему један предмет може доприносити развоју компетенција у више профила. На тај начин се не формирају строго раздвојени модули, већ флексибилни стручни профили који могу бити и интердисциплинарно повезани. У зависности од комбинације изабраних предмета, студент може развијати компетенције у следећим областима:

• Вештачка интелигенција, машинско учење и интелигентни системи (предмети Анализа и пројектовање алгоритама вештачке интелигенције, Неуронске мреже, Биолошки инспирисано инжењерство, Статистичка класификација сигнала, Системи за подршку одлучивању, Методе формирања и обраде дигиталне слике, Напредне теме из обраде сигнала). Студент стиче компетенције за анализу и пројектовање алгоритама вештачке интелигенције и машинског учења; примену вештачких неуронских мрежа и других метода интелигентне обраде података; статистичко моделирање, класификацију и препознавање сигнала и података; примену метода вештачке интелигенције и машинског учења у системима за подршку одлучивању.
• Обрада сигнала, слике и мултимедијалних података (предмети Методе формирања и обраде дигиталне слике, Статистичка класификација сигнала, Напредне теме из обраде сигнала, Електромагнетика са рачунарским симулацијама, Анализа и пројектовање алгоритама вештачке интелигенције, Неуронске мреже). Студент стиче компетенције за примену савремених метода дигиталне обраде сигнала и слике; анализу и класификацију сигнала применом статистичких и рачунарских метода; пројектовање алгоритама за издвајање, анализу и препознавање информација из сигнала и слика; примену рачунарских симулација у анализи физичких и електротехничких система; повезивање метода обраде сигнала и слике са методама машинског учења и вештачке интелигенције.
• Електроника, интегрисана кола и пројектовање електронских система (предмети Пројектовање интегрисаних кола, Пројектовање електронских кола, Електромагнетика са рачунарским симулацијама). Студент развија компетенције за анализу и пројектовање сложених електронских кола и система (на чипу); примену рачунарских алата за пројектовање, симулацију и верификацију електронских кола/система; разумевање принципа пројектовања интегрисаних кола; анализу електромагнетских појава релевантних за пројектовање електронских система; примену рачунарских алата за симулацију и верификацију.
• Аутоматизација, роботика и мехатронички системи (предмети Аутоматизација индустријских процеса, Роботика и мехатроника, Одабрана поглавља из виртуелне инструментације, Развој апликација интернета ствари). Студент развија компетенције за анализу и пројектовање система индустријске аутоматизације; примену метода управљања у сложеним техничким системима; пројектовање и примену роботских и мехатроничких система; примену савремених мерних и виртуелних инструментационих система; интеграцију сензора, актуатора, рачунарских система и комуникационих технологија; примену концепта Интернета ствари у аутоматизованим и индустријским системима.
• Рачунарски системи, дистрибуиране апликације и Интернет ствари (предмети Дистрибуиране мреже и системи, Развој апликација интернета ствари, Dataflow рачунари и њихова примена, Одабрана поглавља из пројектовања пословних апликација). Студент развија компетенције за анализу и пројектовање дистрибуираних рачунарских система; развој апликација заснованих на савременим мрежним и дистрибуираним архитектурама; примену концепта Интернета ствари и интеграцију уређаја, сензора и софтверских система; разумевање и примену алтернативних архитектура рачунарских система, укључујући dataflow приступ; пројектовање сложених пословних и информационих апликација; интеграцију хардверских, комуникационих и софтверских компоненти.
• Виртуелна реалност, интелигентне интерактивне апликације и нове рачунарске технологије (предмети Системи виртуелне реалности, Методе формирања и обраде дигиталне слике, Неуронске мреже, Биолошки инспирано рачунарство, Развој апликација интернета ствари). Студент развија компетенције за анализу и развој система виртуелне и интерактивне реалности; примену метода обраде слике и вештачке интелигенције у интерактивним системима; интеграцију сензорских, графичких и рачунарских компоненти; развој савремених интерактивних рачунарских апликација.
• Инжењерско одлучивање, оптимизација и операциона истраживања (предмети Системи за подршку одлучивању, Операциона истраживања, Анализа и пројектовање алгоритама вештачке интелигенције, Дистрибуиране мреже и системи, Одабрана поглавља из пројектовања пословних апликација). Студент стиче компетенције за математичко и рачунарско моделирање сложених проблема одлучивања; примену метода оптимизације и операционих истраживања, развој система за подршку одлучивању; анализу комплексних скупова података у функцији доношења одлука; интеграцију метода оптимизације, вештачке интелигенције и пословне аналитике.

Конкретан стручни профил студента произилази из његове комбинације изабраних предмета. Због преклапања тематских области, могуће је формирање и интердисциплинарних профила, на пример у областима интелигентних IoT система, паметних индустријских система, анализе сензорских података или напредног пројектовања итегрисаних електронских кола и система на чипу.

Стечене компетенције омогућавају самосталан рад и преузимање одговорности за реализацију сложених инжењерских и истраживачко-развојних пројеката, као и наставак научног и стручног усавршавања током професионалног живота.

Курикулум

Студијски програм мастер академских студија „Електротехника и рачунарство“ траје 1 годину или 2 семестра и вреди 60 ЕСПБ (30 ЕСПБ по семестру). Студије су организоване по семестрима, а структура предмета је јасно дефинисана.

            Распоред предмета по семестрима, фонд часова активне наставе и припадајући ЕСПБ, заједно са детаљним описом предмета (назив предмета, тип предмета, семестар када се реализује, број ЕСПБ, име наставника, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама, предуслове за похађање предмета, садржај предмета, препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провере знања и оцењивања, број часова активне наставе и др.) које прописују стандарди за акредитацију студијских програма, дати су у Књизи предмета студијског програма.

            Студијски програм мастер академских студија „Електротехника и рачунарство“ разликује се од других студијских програма мастер академских студија Факултета инжењерских наука за 63,2% од укупног броја ЕСПБ бодова.

            Структуру студијског програма чини 5 изборних предмета који се слушају у првом семестру студија. Предмети су подељени у две изборне групе: прву (група А) коју сачињавају предмети из научне области Електротехничког и рачунарског инжењерства и другу (група Б) коју сачињавају предмети из других сродних области. Најмање три предмета се бира из групе А изборних предмета, док се највише два предмета бира из групе Б изборних предмета. На овај начин се остварује да већина предмета које студенти слушају буде из области електротехничке и рачунарства. За 2. семестар студија предвиђено је да студенти обаве стручну праксу и студијски истраживачки рад на теоријским основама мастер рада, као и да израде и одбране мастер рад.

            У структури студијског програма, заступљене су следеће групе (изборних) предмета у односу на укупан број ЕСПБ, и то:

• Научни и стручно-апликативни 69,89%,
• Академско-општеобразовни и теоријско-методолошки 30,11%.

            У структури студијског програма мастер академских студија „Електротехника и рачунарство“, изборни предмети су заступљени са 50% у односу на укупан број ЕСПБ. Имајући у виду позицију изборних ЕСПБ мастер рада, изборност у односу на укупан број ЕСПБ на студијском програму износи 70,83%.

            Саставни део овог курикулума је стручна пракса у трајању од 90 часова која вреди 5 ЕСПБ, а која се остварује у одговарајућим образовним, научно-истраживачким установама, организацијама за обављање иновационе делатности, у привредним организацијама, јавним установама, и сл.

            Студент завршава студије израдом мастер рада, који се састоји од савладавања теоријских основа неопходних за свеобухватно разумевање области из које се ради мастер рад, израде и одбране самог рада. У ту сврху је предвиђен значајан фонд часова студијско истраживачког рада од 300 часова током другог семестра студија. Завршни - мастер рад (који носи 15 ЕСПБ) се брани пред комисијом која се састоји од најмање 3 наставника од којих бар један мора бити биран у научној области електротехничког и рачунарског инжењерства.

            Активна настава је заступљена са 600 часова годишње, односно 20 часова недељно. Студијски истраживачки рад износи 50% активне наставе на години, док остали део чине предавања, вежбе и други облици активне наставе.