Сара Kостић је студенткиња машинског инжењерства (модул Примењена механика и аутоматско управљање) на Факултету инжењерских наука. Определила се да трећу годину основних академских студија проведе на Свеучилишту у Сплиту, у оквиру програма размене студената Erazmuz Mundus (GREEN TECH). О студирању на Факултету електротехнике, стројарства и бродоградње Универзитета у Сплиту, условима живота и рада и својим позитивним искуствима Сара је разговарала са Милицом Вуловић, координатором ресора за међународну сарадњу Студентског парламента Факултета инжењерских наука:
С обзиром да студирам у Сплиту и говоримо готово идентичним језиком, нисам имала потешкоћа са те стране као ни са припремом папирологије. Kолегинице из Kанцеларије за међународну сарадњу су ми максимално излазиле у сусрет. Организација Еразмус координатора је таква да у сваком тренутку, студент може добити информацију која му је потребна.
Да ли си имала проблема са успостављањем комуникације са професорима и/или другим студентима на размени? Kако су те прихватили?
Не, наравно. Приступ професора према студентима је изузетно професионалан и њихова посвећеност студентима је фасцинантна. Сви професори су отворени за сарадњу. Обезбедили су ми одговарајућу литературу и омогућили приступ лабораторијама. Нисам имала ни једну непријатну ситуацију до сада. Пре него што сам дошла на програм мобилности, наше колеге су оствариле сарадњу и успешно сарађују на реализацији студентских пројеката (Студентска формула, Мото студент).
Да ли си задовољна искуством и знањем које си стекла током студирања у иностранству?
Ова мобилност ми је пружила могућност да један семестар проведем на одсеку за електротехнику, што практично значи студије електротехнике. Иако је било тешко уклопити се и снаћи у лабораторији где постоји мноштво различите опреме са којом на свом факултету нисам радила, у великој сам предности јер напредак у машинству без познавања ове области је готово немогућ. Први пут за време свог студирања сам имала свој сто и опрему са којом сам могла самостално да реализујем мерења и унапредим своје практичне способности. За сваки предмет сам поред теоријске наставе и аудиторних вежби имала и лабораторијске вежбе где смо вршили практична мерења а касније резултате обрађивали у различитим програмима. Kод професора се јасно види да је студент на првом месту, испред свих других обавеза. Поред теоријских објашњења која се могу наћи у књигама, преносе нам и своја лична искуства, дају предлоге, савете, а консултације су могуће у било ком тренутку што је за правилан развој будућег инжењера најважније. Велика пажња се посвећује повезивању теорије и праксе. Kомуникација између професора, студената као и осталих запослених на факултету је на високом нивоу. Свака информација, било да је то измена у распореду, објава резултата, нека општа обавештења, директно стиже на налог сваког студента.
Да ли постоји нешто са чим си се сусрела на Факултету у иностранству што би могло да се примени на нашем Факултету у циљу побољшања квалитета студирања? Ако постоји, шта је то?
Инфраструктура нашег факултета није тако добра као на европским факултетима, они имају боље опремљене лабораторије, библиотеке, читаонице, просторије за одмор и слично. Али то нису недостижни циљеви, имамо просторије које бисмо могли да средимо, имамо вредне и упорне студенте као и професоре који би подржали такав развој. Постоји и потреба за студентским ресторанима, на или у околини факултета, јер предавања могу трајати и више од 6-7 сати. Такође, приметила сам да на европским факултетима издвајају боље, напредније студенте, професори више раде са њима и постављају их као демонстраторе на лабораторијским вежбама.
Еразмус размена студената постоји већ 30 година и данас је организација мобилности на високом нивоу. Студент је осигуран и финансијски и здравствено. Сваки студент добиће свог ментора у граду у коме борави, биће до детаља упознат са својим обавезама као и могућностима. За леп и динамичан живот у иностранству побринуће се Еразмус студентска мрежа. Ово је важно нагласити, јер се многи студенти из непознатих разлога не усуђују на студије у иностранству. Ово је најбољи начин да упознате нечију културу, језик, обичаје, да поделите своје идеје и креирате нове са студентима из свих делова Европе. Остварујете контакте, сарадњу за послове у будућности, стичете нова искуства.
На који начин свако може да допринесе развоју свог факултета након повратка са размене?
Без обзира на боравак у иностранству, студент поред својих личних бенефита које остварује на све начине треба да се бори да допринесе развоју свог матичног факултета. То се може остваривати кроз разне моделе сарадње, што зависи од комуникације коју ће студенти имати са студентским представницима током боравка у иностранству, затим активно учешће у раду свог Студентског парламента након повратка из иностранства, како би се имплементирали модели из иностранства који успешно функционишу. Једноставно, треба да постоји оквир који јасно дефинише све обавезе студента током боравка, али и након повратка на матични факултет."