Центар за научноистраживачки рад, САНУ и Универзитета у Крагујевцу организује у четвртак 22. фебруара 2024. године с почетком од 14:30 часова предавање др Милоша Ђорђевића, научног саветника Лабораторије за физику Института за нуклеарне науке „Винча“, на тему:
*Физика честица: од Хигс бозона до терапије зрачењем*
Предавање ће бити одржано у свечаној сали Универзитета у Крагујевцу у згради Ректората Универзитета у Крагујевцу, на адреси Лицеја Кнежевине Србије 1А у Крагујевцу. Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу са задовољством позива све заинтересоване наставнике, сараднике и студенте да присуствују овом предавању.
Апстракт предавања:
Једна од најзначајнијих научних дисциплина савремене физике, позната такође и под називом физика високих енергија, физика честица настала је тридесетих година прошлог века, превасходно развојем експерименталне нуклеарне физике. Када је 1954. године основан CERN, акцелератори и детектори честица преузели су улогу најмодернијих микроскопа за проучавање основних градивних јединица микросвета, као и фундаменталних интеракција које између поменутих владају. Кроз низ експеримената реализованих на различитим акцелераторским инсталацијама у CERN-у као и на другим местима у свету (SLAC, DESY, Fermilab и другим) утврђен је Стандардни модел физике честица као актуелна и веома добро проверена теорија микросвета, чија је веродостојност крунисана открићем Хигс бозона у експериментима ATLAS и CMS у CERN-у 2012. године. У овом предавању биће представљена најзначајнија достигнућа експеримента CMS када је у питању откриће и проучавање особина Хигс бозона, а такође ће бити приказани и најновији резултати потраге за физиком изван Стандардног модела. Посебан акценат биће на алгоритмима за реконструкцију догађаја и системима за прикупљање података у реалном времену. Развој ових експерименталних уређаја, као и метода и техника обраде података за потребе физике честица, иницирао је напредак у многим областима примењених истраживања од којих је свакако најзначајнија терапија зрачењем као област савремене медицинске физике. Снопови хадрона, пре свега протона, јона угљеника, као и јона хелијума, имају низ предности у односу на конвенционалну терапију фотонима. У свету је до данас третирано више од 250 хиљада пацијената сноповима протона и јона угљеника, а многе нове експерименталне инсталације такође су планиране. У овом предавању биће представљени резултати Monte Carlo симулација утицаја зрачења на живе системе, најпре на ћелијском, а затим и на субћелијском (ДНК) нивоу, употребом софтверског пакета Geant4, насталог почетком деведесетих година за потребе физике високих енергија у CERN-у. Моделовање геометрија ћелија канцера, као и симулација физичке, физичко-хемијске и хемијске фазе озрачивања ћелија све до предикције директних и индиректних оштећења ДНК ланаца, као и поређење са резултатима радиобиолошких експеримената, биће истакнути у овом предавању. На крају семинара биће речи о новим методама терапије зрачењем за које се очекују да буду примењене у блиској будућности, као што је радијациона терапија FLASH.
