Обележавање јубилеја - 60 година Факултета инжењерских наука - инспирисало је др Драгољуба Радоњића, нашег редовног професора у пензији, да у стиху опише своја сећања на студентске и професорске дане и своје виђење развоја најстаријег факултета у Крагујевцу.

Професор Драгољуб Радоњић је дипломирао, магистрирао и докторирао на Машинском факултету у Крагујевцу, данашњем Факултету инжењерских наука. Објавио је преко стотину научних радова у земљи и иностранству и три уџбеника. Аутор је три патентне пријаве. Од 1994. до 1996. био је продекан за наставу, од 1996. до 1998. председник Савета Факултета, од 1998. до 2000. шеф Катедре за моторна возила и моторе.

Професор Радоњић је током успешне академске каријере нашао времена и за развој својих талената ван домена инжењерства. Објавио је три збирке поезије, па не изненађује што су његова сећања преточена у стихове. У време када је уписао студије, 1967. године, тадашњи Машински факултет био је тек "седмогодишњак"...

СЕЋАЊЕ

Кад смо се први пут срели те давне јесени
имао си седам, a ја деветнаест пуних.
Иако је понос младалачки бујао у мени
пред тобом, прваком, ја бруцош се збуних.

Кажу да сам био рођени геније и зналац,
али сам тек под кровом овог здања
ја, вечно надобудни гимназијалац,
схватио да сам у храму науке и знања.

Иако сам осећао да сам у свему велик,
ти си строгоћом оца и мудрошћу деде
предано ме учио како се кали челик
и како конструишу рамови и греде.

Сазревао сам у свету цртежа и кота,
усвајао стрпљиво стандарде и норме
успут сам научио много из живота
да откријем несклад суштине и форме.

Још увек у мени живи једно време,
кад су занос крили погледи убави,
остале су стрепње и испитне треме,
никад узвраћене, студентске љубави.

У једном тренутку, то није било фер,
иако смо стасали у истој школској клупи,
ти си изненада постао нови инжењер,
а ја заувек остао онај машинац глупи.

На крају се растасмо, немој да ме кривиш,
остала су сећања и слике избрисане,
ти гордо растеш, своју вечност живиш,
а ја олако трошим овеземаљске дане.