Поводом обележавања 60 година рада некадашњег Машинског факултета, а од 2011. године Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу, приређена је и публикована монографија „Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу 2010 – 2020“. Деценија нас дели од обележавања пола века студија машинства у Крагујевцу, периода који је проф. др Миодраг Лазић овековечио у претходној монографији, за чију припрему је награђен Ђурђевданском наградом Града Крагујевца. Из монографије објављене поводом 60 година рада, која обухвата период од 2010. до 2020. године, издвајамо предговор аутора и уредника (др Вукића Лазића, редовног професора, др Данијеле Милорадовић, ванредног професора, др Снежане Нестић, ванредног професора, маст. инж мен. Јасмине Миљојковић, шефа Библиотеке, дипл. маш. инж. Ненада Петровића, самосталног стручнотехничког сарадника за остале делатности, дипл. маш. инж. Предрага Петровића, шефа Службе за студентске послове и маст. инж. маш. Милице Вуловић, студента продекана):
"У сусрет великом јубилеју Факултета инжењерских наука, прослави 60 година успешног постојања и рада, аутори и уредници ове публикације су прихватили задатак да приреде монографију „Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу 2010–2020” која би овековечила последњих 10 година његове историје. Биле су то турбулентне и инспиративне године транзиције Факултета инжењерских наука од високошколске установе ко- ја гаји и развија област машинства, до Факултета препознатљивог по са- временим студијским програмима из различитих области инжењерства и мултидисциплинарних области, са машинским инжењерством као својим стабилним кореном. Циљ је био да се осветле сви аспекти који су пратили ове промене, од промена у организацији, увођења нових студијских програма, побољшања инфраструктуре, кадровског јачања, научноистраживачког рада и међународне сарадње, издавачке и иновационе делатности, до података о делатностима садашњих и бивших студената Факултета. У складу са тим, монографија садржи 12 глава у којима се, зависно од контекста, историо- графски, фактографски, аналитички и илустративно приказују најважнији сегменти рада Факултета у протеклој деценији.
Прва глава монографије садржи виђење претходне деценије рада Факултета инжењерских наука из перспективе актуелног декана. Истакнути су изазови којима је Факултет био изложен и успешни начини на које је Факултет реаговао на те изазове.
Портрет Факултета осликан је у другој глави монографије, од језгровитог осврта на темеље на којима почива, до трансформације у Факултет инжењерских наука 2011. године. Као показатељи развоја Факултета посебно су истакнути нови студијски програми и интензивна улагања у образовну инфраструктуру.
У трећој глави пажња је посвећена органима Факултета, њиховој улози и актуелном кадровском саставу. Приказане су основне активности и састав органа управљања, органа пословођења, стручних органа, помоћних органа и Студентског парламента.
Организационе јединице Факултета су приказане у четвртој глави монографије. Представљене су активности катедри, лабораторија и научноистра- живачких центара Факултета. Опис делатности Ненаставне јединице Факул- тета добио је, такође, своје заслужено место у монографији.
Факултет инжењерских наука је поносан на свој наставни кадар. У његовом крилу су се изнедрила два члана САНУ, проф. др Милош Којић и проф. др Милорад Бојић, чије су биографије са поносом представљене на почетку пете главе монографије. Иза тога следе биографије осталих истакнутих наставника Факултета, као и биографије свих тренутно запослених наставника, сарадника и истраживача, као и биографије наставника који су отишли у пензију и бивших наставника и сарадника.
Наставно-образовна делатност Факултета приказана је у шестом поглављу кроз основне информације о акредитованим студијским програмима основних, мастер и докторских студија. Следе хронолошке информације о порасту броја студената који су уписали студије на Факултету у претходних десет година и броја дипломираних студената на свим нивоима студија. Са посебном пажњом и поносом представљени су и награђивани студенти за успех на студијама, као и остали награђени студенти.
Завидни резултати научноистраживачке делатности Факултета, постигнути у оквиру основних истраживања, истраживања у области технолошког развоја и области интегралних и интердисциплинарних истраживања, приказани су у седмој глави монографије. Предста- вљено је учешће Факултета на пројектима и међународним научним и стручним конферен- цијама. Такође, приказани су и најзначајнији резултати из домена сарадње са привредом.
У осмој глави монографије представљена је издавачка делатност Факултета, кроз чињеницу да је Факултет издавач или суиздавач пет научних часописа, као и податак да су на Факултету у последњих 10 година објављене 104 монографије домаћег и међународног ранга, као и 34 универзитетска уџбеника.
Иновациона делатност Факултета је приказана у деветој глави монографије, кроз кратак опис 53 усвојена техничка решења у последњој деценији.
Највећа вредност Факултета, његови садашњи и бивши студенти, добили су значајан простор у последње три главе монографије. У десетој глави су приказане активности студената у претходној деценији.
Једанаеста глава монографије говори о бившим студентима Факултета, истакнутим стручњацима запосленим у неким од најзначајнијих компанија из окружења.
Финални део монографије посвећен је Алумни клубу Факултета, који је прославио десет година успешног постојања и рада.
Рад на овако садржајно захтевној публикацији представљао је велики изазов за уреднике. Имајући у виду релативно кратак временски период у коме је монографија настала, могуће је да су се поткрале неке ненамерне грешке и пропусти. Међутим, осећамо потребу да се захвалимо свим појединцима који су на различите начине допринели да квалитет ове монографије буде што бољи. Захвалност на указаном поверењу и безрезервној подршци у свим фазама стварања монографије дугујемо руководству Факултета. Квалитет коначне верзије публикације не би био на овако високом нивоу без изузетног доприноса рецензената рукописа монографије, др Радивоја Пешића, ред. проф. и др Ненада Милорадовића, ванр. проф., који су изузетно пажљиво и детаљно прочитали текст рукописа и указали на његова могућа побољшања. Дугујемо захвалност лектору рукописа, др Владимиру Поломцу, ванр. проф., који је прецизно исправио граматичке, правописне и стилске грешке да би текст био у свом најбољем издању. Захваљујемо се и свим појединцима који су дали допринос у формирању текста монографије: шефовима катедри, управницима лабораторија и центара, члановима Студентског парламента, свим наставницима, сарадницима и члановима ненаставне јединице који су својим прилозима обогатили монографију. На крају, захваљујемо се Ивану Ђуришићу из агенције „Круг” и штампарији „Интерпринт” на помоћи у графичкој обради и квалитетној штампи монографије, као и на изузетном стрпљењу које су показали суочени са динамичним променама рукописа у финалним фазама његове израде."
Крагујевац, новембар 2020. године
Аутори и уредници
