Наслов: Енергија биомасе Тип: Монографија Аутори: Др Милан Деспотовић, Др Милун Бабић

Резиме: 
 
Монографија "ЕНЕРГИЈА БИОМАСЕ", написана је на 260 страница, а садржи 56 слике и 32 табеле. Текст дела обрађен је у компјутерском слогу и писан је фонтом Times New Roman, величине 12 pt. у формату B5. 
 
У монографији су након приказа садржаја, дата уводна разматрања проблематике која је обрађивана, а затим је у потребном и довољном обиму, обрађена предметна материја, при чему је, посебно, дат нагласак на технологије примене биомасе и неопходне мере активности ради интензивнијег коришћења енергије биомасе. На крају су дати списак коришћене литературе, који обухвата 95 референци, и прилолози. 
 
У првом поглављу ове монографије, кроз уводна разматрања, дат је приказ основних појмова и класификација, везаних за енергију биомасе. У овом одељку приказан је енергетски, односно технички потенцијал биомасе, затим, тржиште биомасе и гранични услови, горива од биомасе, физичко-хемијски процес фотосинтезе, којим се сунчева енергија у ћелијама биљака трансформише у угљене хидрате, односно енергију биомасе, циклус угљен-диоксида, концепт употребе енергије биомасе, као кључни фактор у спречавању климатских промена, основни термини и јединице везани за биоенергију, и дат је приказ различитих начина конверзије енергије садржане у биомаси у корисну енергију за практичну употребу. Такође, извршена је уобичајена класификација енергије добијене из биомасе, на енергију добијену сагоревањем чврсте биомасе, енергију из биодизела који се добија из уљаних култура и отпадног јестивог уља или масти, и енергију биогаса који се добија процесом анаеробног труљења из течног стајњака. 
 
У другом одељку детаљно је обрађена термохемијска конверзија енергије биомасе процесом сагоревања. У оквиру овог одељка приказана су конструкцијска решења система за сагоревање биомасе, које може бити у стационарном и у флуидизованом слоју. Поред тога, описани су различити режими флуидизације, који настају у зависности од брзине гаса за флуидизацију: стационарни режим, мехурасти режим, турбулентни режим, режим брзе флуидизације, и пнеуматски транспорт. Као типични примери котлова за сагоревање у флуидизованом слоју приказани су котлови за сагоревање у мехурастом флуидизованом слоју, односно котлови прве генерације, и котлови за сагоревање у флуидизованом слоју друге генерације, односно циркулациони котлови за сагоревање у флуидизованом слоју. Такође, приказане су основне предности котлова са флуидизованим слојем у односу на котлове са стационарним слојем. У оквиру овог поглавља приказане су четири секвенцијалне фазе процеса сагоревања биомасе, односно, фаза загревања и сушења, затим, дестилација гориве испариве материје, затим сагоревање гориве испариве материје, и фаза сагоревања угљеника. Указано је на основне разлике сагоревања биомасе у односу на сагоревање угља, и на ограничавајуће факторе при коришћењу већ постојеће опреме за сагоревање угља, у циљу сагоревања биомасе. Такође, описана је емисија код процеса сагоревања, и процес ко-сагоревања биомасе, односно процес истовременог сагоревања биомасе и конвенционалних фосилних горива, као што су угаљ или природни гас. 
 
У трећем одељку детаљно је обрађена термохемијска конверзија енергије биомасе гасификацијом и пиролизом. У оквиру овог поглавља дат је кратки историјски преглед примене гасификације биомасе, и указано је на различите могућности практичног коришћења синтетичког гаса добијеног процесом гасификације. Такође, указано је на значајне еколошке предности процеса гасификације биомасе у односу на процес сагоревања фосилних горива. Осим тога, указано је и на могућност успешног примењивања гасификације и у процесу делимичне инсенерације, са ограниченим довођењем ваздуха, ради конвертовања биолошког комуналног отпада у синтетички гас. Такође, детаљно су описане фазе сложеног процеса гасификације биомасе, и приказане хемијске једначине, које описују ове фазе, као и кључни фактори који утичу на одвијање процеса гасификације. Затим, дат је приказ и класификација конструкција реактора за гасификацију биомасе, описана је емисија код процеса гасификације, и обрађен је комплексан термохемијски процес конвертовања чврсте биомасе у течно стање процесом пиролизе. 
 
У четвртом одељку дат је детаљан приказ биохемијске конверзије течне биомасе процесом анаеробне дигестије. У овом одељку је, најпре, детаљно описан процес анаеробне дигестије и указано је на широк спектар органских материјала из пољопривреде, индустрије или комуналних отпадних вода које се могу третирати овим процесом. Такође, указано је и на могућност и предности коришћења косупстрата у процесу производње биогаса. За различите врсте органских материјала, дат је приказ основних параметара везаних за производњу биогаса из тих материјала. Такође, детаљно су описане основне фазе процеса анаеробне дигестије, и оптимални технолошки услови процеса анеробне дигестије, које је потребно остварити у циљу постизања високог степена разградње органских материјала и висок квалитет и принос биогаса. У даљем тексту, веома детаљно су описане основне компоненте типичног постројења за производњу биогаса. 
 
У петом одељку "Биохемијска конверзија биомасе – добијање транспортних горива", дат је приказ основних поступака добијања течних биогорива из биомасе. Акценат је стављен на производњу биодизела, при чему је указано на различите сировине, које се могу користити у овом процесу, од биљних уља и животињских масти, до отпадних масти и уља из домаћинстава и ресторана. Такође, детаљно је описан технолошки процес производње биодизела хемијским процесом трансестерификације, и приказане су основне фазе које се могу појавити у току процеса производње биодизела. Поред тога, детаљно су описани квалитет и техничка својства биодизела, као и бенефити коришћења биодизела и утицаји на заштиту животне средине. 
 
У шестом одељку приказан је Програм остваривања Стратегије Републике Србије у области енергије биомасе за период 2006 – 2015 (2010) године. Овај одељак се практично састоји из три дела, која одговарају тематским целинама описаним у претходним одељцима, а то су сагоревање чврсте биомасе, коришћење течног стајњака за производњу биогаса, и производња биодизела. У овом одељку, у оквиру све три тематске целине, веома је детаљно дат приказ циљева, предлога мера и активности, главних учесника и циљних група, за реализацију Стратегије развоја енергетике у ради интензивнијег коришћења енергије биомасе. Овде се, између осталог, најпре у оквиру све три тематске целине, даје приказ постојећег оквира за рализацију програма, који обухвата процену енергетског потенцијала, затим приказ постојећих прописа и стандарда, недостајућих прописа и стандарда, и искуства земаља у транзицији и ЕУ у односу на регулативе, инвестиције, и подстицаје ради интензивнијег коришћења енергије биомасе. Такође, извршена је идентификација препрека за веће коришћење енергије биомасе, у оквиру све три тематске целине. Поред тога, дат је детаљан приказ садржаја Програма ради остваривања постављених циљева, и то са аспекта регулатива и техничких стандарда, контроле квалитета производа на тржишту, финансијских и нефинансијских мера и активности ради подстицања коришћења биомасе као извора енергије, одрживог развоја домаћих произвођача опреме и подстицања конкуренције, ризика за спровођење предложених мера и активности и могућности за отклањање тих ризика, и реализације инвестиционих пројеката. На основу мера и активности описаних у овом поглављу, сачињен је прелиминарни Акциони план имплементације развојне стратегије у области коришћења биомасе. 
 
Списак литературе који прати ову монографију обухвата већину савремене едукационо-истраживачке базе за област енергетског коришћења биомасе, која је, уз велики број аутентичних радова самих аутора, коришћена при изради ове монографије. 
 
У првом прилогу дат је Резиме Програма остваривања Стратегије енергетике Србије у области обновљивих извора енергије за период 2006-2010. година, у коме су, агрегатно за све обновљиве изворе енергије, па и за област енергетског коришћења биомасе, изложене мере, активности, динамика спровођења, носиоци активности, и значајније табеле и дијаграми. 
 
У другом прилогу дати су Табеларни и графички прикази оптималног сценарија имплементације Програма остваривања Стратегије енергетике Србије у области коришћења биомасе за период 2007-2015.(2010.) година. 
 
У трећем прилогу изнет је Програм остваривања Стратегије енергетике Србије у области обновљивих извора енергије за период 2007-2012. година – модул „Обновљиви извори енергије“, који је након уобичајене процедуре међуресорских усаглашавања и правно-техничке анализе надлежних органа, усвојила Влада Републике Србије, и који је као тринаеста тачка Уредбе о утврђивању Програма остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године објављен у Службеном гласнику бр. 17., од 13. фебруара 2007. године.